Šta motiviše mlade?

Šta je uopšte motivacija, odakle dolazi, zbog čega nam je potrebna i gde je pronaći ako se izgubi?

Mladi su uglavnom optimistični, idealistični, pokreću ih različite želje, plemeniti ciljevi, napredak, uspeh, stabilnost,  ali se ponekad na putu ka ostvarenju cilja, koji god on bio, pojavi prepreka. Tada stanemo. Tada nam je potrebno nešto ili neko da nas pokrene.  To je motivacija, to je podstrek koji dolazi od spolja, koji utiče da se fokusiramo, pokrenemo i nastavimo dalje, čak i kada to izgleda nemoguće.

Danas me samo državni ispit deli od toga da zvanično kažem da sam doktor medicine.  Pre tačno 10 godina, jedan tužan događaj mene je motivisao da se uprkos negodovanju porodice odlučim za medicinu kao svoj put. Sa druge strane, tokom studija, svaki osmeh izlečenog pacijenta upućen onome ko ga leči, bio je podsticaj da se što više trudim, pa da takav osmeh jednom bude upućen i meni.

Tokom studija sam se trudila da što više naučim, ne zarad ocena, već radi znanja i sigurnosti da ću biti dobar lekar. Sa trudom, dolazi i uspeh. Dobre ocene se nižu, a ja pronalazim vremena i da se bavim naučnim radom, kao i da se uključim u volonterske aktivnosti koje mi donose zadovoljstvo. Pred sam kraj studija, svoje formalno obrazovanje želim da zaokružim studentskom razmenom, odnosno stručnom kliničkom praksom u inostranstvu, gde bih videla  kako funkcioniše zdravstveni sistem u nekoj drugoj zemlji, da steknem nove kontakte i naravno unapredim do tada stečene veštine. Za mene se ovde pojavila prepreka, finansijske prirode. Ipak kada imate jasan cilj, pitanje je trenutka kada ćete sebi stvoriti pravi put koji do cilja vodi. Manpower kompanija pokreće program stipendiranja ,,Vidimo talente skrivene u vama“ u pravom trenutku. To je prilika koju sam tražila i bez oklevanja se prijavljujem. Trudim se da ostavim što bolji utisak tokom intervjua, odbacujem mogućnost da neću biti odabrana i zaista postajem jedan od stipendista. Osim finansijke podrške za koju sam mislila da će mi biti najvažnija jer mi omogućava odlazak na dugo iščekivanu razmenu, dobila sam i nešto još vrednije. Novu motivaciju.

Nekada motivacija može biti i rečenica izgovorena u pravom trenutku. Sama činjenica da je neko prepoznao moj rad, volju, upornost, istrajnost i ukazao mi poverenje odabravši baš mene u velikoj konkurenciji, govori mi da sam ja na pravom putu i da sam zaista dobra u onome što radim. Ovaj program podstakao me je da pokažem društvenu odgovornost i van posla kojim se bavim, te da u budućnosti pomognem nekome, sličnom sebi da ostvari svoj cilj ili mu se barem približi, jer društvena odgovornost obaveza je svih nas, a ne samo velikih kompanija.

Bila mi je čast da budem deo ovakvog programa, okružena ljudima koji veruju u moj talenat i ja prema njima imam samo jednu dužnost, a to je da opravdam njihovo poverenje i zaista budem talenat koji su tolikoj konkurenciji prepoznali baš u meni.