Zašto je važna poslovna etika?

Etika je nešto što čujemo u prolazu. Ako čujemo. Radi se o konkretnoj praksi, o stvaranju zdravog i kolegijalnog kolektiva već tada kada smo usmereni na sebe, naučiti mlade zašto i kako je etika divna stvar.

Kao neko ko se bavi pozorištem, prvenstveno glumom, ali igrom slučaja, zapravo volje i spoznaje, i ostalim pozorišnim poslovima, neophodnost pozorišne etike postala mi je jasna još na akademiji, baš onda kada ona i nije postojala u dovoljnoj meri i kada sam na ličnom primeru mogla da spoznam kako nedostatak iste može potpuno da degradira kako individualni, tako i kolektivni rad, zatim i rezultat.

Sve one fraze koje slušamo poput „show must go on“, „za jednog čoveka se igra onako kako se igra i za punu salu“ ili „i sporednu ulogu igraj kao glavnu“ ustvari jesu određeni pozorišni kodeksi etičkog ponašanja koje možemo/moramo primeniti i u bilo kom drugom poslu ili kolektivu.

„Za jednog čoveka se igra onako kako se igra i za punu salu“ – ne nipodaštavaj moć pojedinca. Onog trenutka kada svakog člana jedne firme smatramo jednako važnim, što on i jeste, tek onda postoji mogućnost uspešnog, ali pre svega, prijatnog rada. Svi smo mi nekada bili početnici i žudeli samo za time da dobijemo šansu. Šansu da naglas kažemo svoje ideje. Održati motivacioni govor, dati predlog, radniku, kolegi, jednako je važno kao i održati iste onome za kog mislimo da će nama dati šansu. Ono gradi međusobno poverenje i stvara plodno tle za nove ideje.

„I sporednu ulogu igraj kao glavnu“ – ovo je ono što nas same poziva na lični rast i razvoj. Tek onda kada mi pružimo svoj maksimum možemo da očekujemo da će konačni ishod biti sve ono što bi trebalo. Svakako da će uvek biti stvari koje manje odnosno više volimo radimo, ali valja posegnuti duboko u sebe, naći novu motivaciju, i odraditi zadatak kao da je to baš ono što smo hteli od početka. Ovakav vid rada pruža lične pobede, a one su neminovno dobrobit za ceo kolektiv, ali pre svega korak dalje za konačan rezultat.

I na kraju, čuveno „show must go on“. Koliko puta čujemo da je neki glumac igrao predstavu uprkos smrti nekog bližnjeg, bolesti? Zašto to u nama budi ogromno poštovanje, čak divljenje? Svakako da je individualna stvar odabir i praćenje određenih prioriteta, i ono je legitimno kakvo god da je, ali ovde nije reč o biranju prioriteta. Ovde, u kontekstu posla, jeste konačni izazov poslovne etike – posvetiti svu svoju pažnju, energiju i misli pri završetku započetog. Često nas stigne umor, nestrpljenje, rok, i samo želimo da završimo ono što smo počeli. To može proći u redu, ali nikako neće dosegnuti svoj puni potencijal. Dozvoli svom rezultatu da prodiše.

Izabrala sam ovu temu zato što mi je žao što je etika nešto što u velikoj meri nedostaje već pri školovanju. Ne samo u smislu kolegijalnosti, pre rekla bih u njenom izvorištu. Izvorište etike moralo bi biti u onima koji predaju, koji preuzimaju na sebe odgovornost pedagogije odnosno ogromnog uticaja na razvoj pojedinaca, učenika, studenata, polaznika. Etika je nešto što čujemo u prolazu. Ako čujemo. Radi se o konkretnoj praksi, o stvaranju zdravog i kolegijalnog kolektiva već tada kada smo usmereni na sebe, naučiti mlade zašto i kako je etika divna stvar. I da ona, nikada, ne može da utiče negativno na pojedinca u kolektivu.