Tržište orijentisano ka kandidatima i izazovi u IT industriji

Prošli ste kroz pačvork medijskih naslova koji godinama unazad prate IT industriju u Srbiji. Evidentan je ubrzani razvoj kome, čini se, nema kraja, nadprosečne plate i kadar koji koliko god da je stručan, nije brojčano dovoljan da pokrije postojeće potrebe za digitalnim rešenjima.

Okolnost po okolnost, i IT sektor postaje verovatno najpoželjniji izbor za rad. Ipak, uslove ove poželjne industrije ne diktiraju poslodavci, već kandidati.

Zbog čega je to tako?

Jednostavno, digitalizacija je svuda, treba napraviti sajt, razviti platformu za prodaju, edukovati se na mreži, rezervisati odmor, bukirati karte za bioskop itd. Potreba je mnogo, kao i IT kompanija (domaćih i stranih), a programera je malo. Ako u postojećoj situaciji primenimo dobro poznati ekonomski princip ponude i potražnje, postaje jasno zbog čega je IT industrija candidate driven.

Na takvom tržištu plate jesu bitne, ali iskustvo HR profesionalaca pokazuje da one nisu baš najvažniji faktor. Na tas treba dodati interesantne projekte, cutting edge tehnologije, dobar tim, prijatno okruženje, prilike za napredak i work-life balans. Tek tada, ponuđena pozicija postaje ono što kandidat želi i traži.

Pristup programera ne zavisi od godina, iskustva, ni ambicija, već proizilazi iz svesti da imaju mogućnost izbora među brojnim kvalitetnim ponudama za posao. Prilika koja u drugim profesijama, složićemo se, nije pravilo (ali to je već neka druga tema). Odatle employer branding kao trend koji IT industrija nameće drugim sektorima. Odatle priče o novim pravilima koje postavljaju milenijalci. Odatle fokus na vrednost IT kadra i uopšteno IT tržišta.

Vratimo se sad na početak teksta i naslov „Srpsko IT tržište: Rast koji (ne) usporava“. Dilema o tome koliki je domet IT industrije, stara je skoro koliko i pažnja javnosti prema IT industriji. Sad aktuelizujmo pitanje i ubacimo naslov u kontekst novonastale situacije sa korona virusom - kad svi pokušavamo da racionalizujemo šta će biti za mesec dana, do kraja godine, sledeće godine itd.

Trenutno, statistika pokazuje da domaća IT scena nije osetila velike posledice korona virusa. Konkretno, mi u enjoy.ing-u zaposlili smo više ljudi u drugom, nego u prvom kvartalu 2020. godine. Projekata ima, a potreba za kadrovima nije smanjena.

A šta nam sledi u nekom narednom periodu? Hoće li COVID-19 uspostaviti novu ravnotežu?

Korona virus teško da će doneti bilo šta dobro (osim možda više vremena koje smo proveli sa porodicom). Ono što će se zasigurno promeniti jeste definisanje potreba za poslovnim prostorom - on sad mora da „kontrolišeˮ ljudski kontakt i da pruža različite mogućnosti za dezinfekciju.

Na privrednom planu promene će verovatno biti veće, ali ih je u ovom trenutku teško sa sigurnošću predvideti. Izvesno je da će pojedine industrije trpeti ogromne posledice u godinama koje dolaze, a IT sektor nije ostrvo za sebe.

Već danas smo svesni da će promene na IT tržištu zavisiti od promena u industrijama sa kojima sarađujemo. Već danas znamo da smo u prednosti što naše kolege mogu neometano da rade od kuće i da upotreba digitalnih platformi neće nestati, pre će se promeniti. Već danas primećujemo da raste upotreba e-kupovine, dok telko postaje sve češća reč u svakodnevnoj upotrebi, a povećava se potreba za infrastrukturom mreže, privatnošću i bezbednošću na internetu.

Prema poslednjem Reuters-ovom izveštaju, IT tržište kotiralo se kao vodeća industrija u inovacijama sa 30 odsto od ukupnog broja prijavljenih patenata. Za toliko inovativan sektor nema mnogo brige. On će sigurno umeti da se prilagodi periodu nove normalnosti. U ovom trenutku sa prefiksom coming soon stoji samo pitanje oblika u kom će to prilagođavanje ići.