Šta čini Srbiju atraktivnom destinacijom za strane investitore?

Srbija je već nekoliko godina unazad jedna od najatraktivnijih investicionih destinacija na svetu, a priliv stranih direktnih investicija najbolje svedoči tome da investitori imaju veliko interesovanje da ulažu u našu zemlju. SDI u 2019. godini iznosio je neverovatnih 3.8 milijardi evra, dok i godina za nama, iako veoma teška kada je reč o poslovanju, beleži čak 3.014 milijardi evra stranih direktnih ulaganja. Interesovanje za Srbiju iz ugla investitora ne jenjava, šta više, nedavna dešavanja na globalnom nivou, prekidanje ili usporavanje lanaca dobavljanja uglavnom iz Azije do centrala kompanija u Evropi, pokazao je da zavisnost od dalekih proizvodnih lokacija u budućnosti mora da se promisli i promeni. Svojim geografskim položajem, i iz ugla logistike, pre svega, Srbija u toj konstelaciji ima velike šanse da privuče brojne investitore koji svoje aktivnosti žele da približe Evropi i da to učine na najefikasniji i najkvalitetniji način. Ako imamo u vidu da je Covid-19 kriza, prema istraživanjima specijalizovanog servisa fDi Markets, dovela do povećanja investiranja u telekomunikacije, infrastrukturu, proizvodnju opreme i servisne, digitalne usluge za čak 30 odsto u odnosu na 2019. godinu, kao i da su neki od najatraktivnijih sektora za ulaganje elektronska, prehrambena, hemijska i biotehnološka industrija, realno je očekivati da ćemo takve investicije i privlačiti. Očekuje se da kao zemlja privučemo najvažnije projekte u elektronskoj industriji, IT industriji, automobilskoj, industriji mašina i opreme, koje su sve i komplementarne. I naravno, ne smanjuje se interesovanje za ulaganje u industrijama poput prehrambene ili hemijske industrije koja postaje sve atraktivnija ulagačima. Određena konstanta u privlačnosti naše zemlje za investitore širom sveta postoji, tako je i u izveštaju IBM za 2020. godinu „Globalni trendovi lokacija“ istaknuto da Srbija već četvrtu godinu u nizu pokazuje dobre rezultate, kao jedna od omiljenih lokacija investitora u Evropi, i svetski lider po broju otvorenih radnih mesta kroz SDI projekte u 2019. godini, a posmatrano prema broju stanovnika.

Ono što nas čini favoritima u očima investitora uvek su generalne stvari, poput optimalne poslovne klime i političke i ekonomske stabilnosti, apriori. Potom, u kalkulaciju svakog investitora ulaze i oni konkretniji faktori, kao što su optimalan geografski položaj, visokokvalifikovani kadrovi, konkurentni operativni troškovi, dobra povezanost i razvijena infrastruktura, pa i subvencije, kao i posvećenost države razvoju i realizaciji projekata. Jedna od velikih prednosti Srbije kao investicione lokacije, naspram mnogih drugih zemalja u okruženju, jeste i to što je zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini moguć bescarinski izvoz na tržišta CEFTA, EFTA, Rusije i Evroazijske unije, kao i Turske. Kada se to doda preferencijalnim uslovima trgovine sa Evropskom Unijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Japanom i Australijom, izvozni potencijal Srbije čini tržište od 1.3 milijarde potrošača. Ideja kreiranja Mini Šengena, prema istoj logici, biće primamljiva i značajna za sve privredne subjekte koji posluju u Srbiji, budući da će ukloniti ili pojednostaviti administrativne i druge barijere efikasnog poslovanja u celom regionu, pa i proširiti prostor potencijalnih potrošača.

Govoreći o trendovima ulaganja, trenutno je svuda u svetu akcenat stavljen na istraživačko-razvojne aktivnosti, i mi kao Vlada Republike Srbije, kao jedan od prioriteta postavili smo upravo ulaganje u razvojne i istraživačke aktivnosti i povezivanje obrazovanja, naučnih institucija sa privredom. Želimo da se ulagači u Srbiji ne bave samo proizvodnjom, već i da ovde inoviraju i osmišljavaju nove proizvode. U tome je budućnost, zato podstičemo kompanije da se u Srbiji što više okrenu ovoj sferi ulaganja, i da kreiraju partnerstva sa fakultetima i stručnim školama, kako bi se obrazovali budući inženjeri, stručnjaci, inovatori i to u hodu sa najnovijim tehnologijama.

Za takve aktivnosti investitora mi imamo, osim podsticaja, dobre predispozicije kada je reč o obrazovanju i kadrovima koje naši, a svetski priznati tehnički fakulteti, kreiraju svake godine. Brojni investitori i sami ističu da je posvećenost, sklonost inovacijama i znanje nešto što naše ljude karakteriše u svakodnevnom radu. Ipak, dalji rad na obrazovanju, koji znači držanje koraka sa vremenom i tehnološkim potrebama tržišta, apsolutni je prioritet kako bismo napravili korak ka dominaciji finalnih proizvoda i pametnih proizvoda, nasuprot tome što sada imamo, a to je relativno dominantna proizvodnja polu-proizvoda. Sa usavršavanjem nivoa znanja naše radne snage, prvenstveno inženjerskog kadra, ali i tehničara (govorim o srednjoj školi), povećavamo šanse za „pametne“ investicije. Ovde se ne radi samo o stranim ulaganjima, već je još važniji cilj da se unaprede domaće kompanije, te da i one razvijaju saopstvene „pametne“ i finalne proizvode. Osim toga, važnu ulogu u toj tranziciji ka „pametnim“ proizvodima čini i razvoj lokalnih dobavljača za materijale i polu-proizvode koji bi se ugrađivali u finalne proizvode. To je nešto čemu RAS posvećuje posebnu pažnju, na primer, kroz konkretne programe podrške koje nudi privredi. Pružamo podršku domaćim kompanijama u usavršavanju poslovnih i proizvodnih kapaciteta, kako bi zadovoljile uslove da budu dobavljači u velikim lancima vrednosti, a ujedno i kreiramo kompletan sistem u kome su i „veliki“ igrači koji prave finalne proizvode u našoj zemlji, ali su i dobavljači takođe iz Srbije.

Niska nezaposlenost, takođe, podstiče i investitore spremne da ulažu u „pametne“ investicije, i to je sada naša prednost. Sa jednocifrenom stopom nezaposlenosti (7.3%) koju smo dostigli, mi više nismo target onih koji teže zapošljavanju velikog broja radnika uglavnom nižeg nivoa obrazovanja. Utoliko je i akcenat na obrazovanju i povezanosti iste sa privredom veći, jer je ideja ponuditi znanje i stručnost neophodne za „pametne investicije“ i sofisticirane poslove. Ako je do sada cilj bio smanjenje dugogodišnje i ogromne nezaposlenosti, od sada se moramo više bazirati na smanjenju „odliva mozgova“, a otvaranjem novih poslovnih prilika za visokokvalifikovane ljude, naše stručnjake i radom na obrazovanju novih, to možemo postići.

I naravno, dalje unapređenje svih drugih elemenata bitnih za poslovanje će samo ubrzati korak ka toj „pametnoj“ budućnosti i investicijama – uvek ima prostora za unapređenje administracije, infrastrukture, pravne sigurnosti, rad na poreskom i carinskom sistemu, dalji razvoj industrijskih zona. Rad na usavršavanju investicione atmosfere je permanentan posao, kojim se bave i najrazvijenije zemlje u svetu. I uz sve to, ne smemo zaboraviti da zemlje u svetu polažu dosta na programima podsticanja investicija, bilo putem precizno targetiranih aktivnosti ili subvencijama, ali za investitore je to uvek dodatno zeleno svetlo koje pokazuje ozbiljnost i posvećenost jedne zemlje ekonomskom razvoju. Time zemlje daju do znanja da imaju dugoročne planove i strategiju po pitanju ekonomskog rasta i razvoja, i da upravljaju svojom budućnošću, a ne da pasivno čekaju šta će doneti sutra.