Remote work - balans rigidnosti i fleksibilnost tržišta rada

Do pre godinu dana većina zaposlenih u Srbiji je rad od kuće smatrala je privilegijom. Fleksibilnost u vezi sa rasporedom radnih aktivnosti tokom dana, ušteda vremena za odlazak i dolazak sa posla, “work-life balance”, sve to se smatralo prednostima koje su zaposleni priželjkivali više od besplatnih obroka, sale za odmor i relaksaciju, neformalnih timskih druženja van radnog mesta, kao i ostalih posebnih “pogodnosti” na radnom mestu.

Za menadžere, obaveza da isprate radne aktivnosti i reaguju u iznenadnim i kriznim situacijama se podrazumevala bez obzira na to što je zvanično definisano radno vreme, i tu nije bilo značajnih izmena.

Sada kada su manje-više svi iskusili tu “privilegiju” rada od kuće, osvestile su se i one druge strane ovog načina angažovanja zaposlenih:

Povećana opasnost od “burnout-a”

Za očekivati je da zaposleni u režimu rada od kuće osećaju pritisak da ne doprinose dovoljno, te imaju potebu da dokažu da su aktivni - pišu više imejlova nego što je uobičajeno, rade uz ručak na stolu, i počinju i završavaju radne aktivnosti bez vremenskog ograničenja. Sve ovo vodi ka povećanoj opasnosti od “burnout “ sindroma, jer menadžer nije prisutan da usmerava aktivnosti i da kontroliše i sprečava prekomeran rad.

Ugrožen je osećaj pripadnosti kompanijskim vrednostima

Kada radite od kuće izolovani ste od vizuelne komponente kulture kompanije. Sve se dešava kroz ekran, putem tehnologije, odnosno, nema vizuelne i fizičke interakcije. Timovi koji nisu zreli, veoma teško u tim uslovima mogu postići povezanost i dobru saradnju koja je neophodna za kvalitetno obavljanje radnih zadataka, ugrožen je osećaj pripadnosti kompanijskim vrednostima. Moglo bi se napraviti poređenje sa vezom na daljinu, da bi opstala, neophodna je odlična komunikacija, obostrana posvećenost i česta i iskrena razmena informacija, ali ne sme se zanemariti i vizuelna i fizička komponenta odnosa.

Povećan značaj uloge menadžera

Zaposlenima je podrška menadžera u režimu rada od kuće potrebnija nego u regularnim uslovima rada. Za rad od kuće neophodan je visok nivo samodiscipline i posvećenosti, a to nisu prirodne osobine svih zaposlenih. Kako bi rad od kuće bio produktivan, zadatak menadžera je da vodi zaposlene kroz ovaj nov proces rada i da im dȃ precizne i jasne instrukcije, i obavesti ih o izmenjenim pravilima ponašanja. Potrebno je da razume i aniticipira njihove nove potrebe, te uz individualan pristup pomogne zaposlenima da se prilagode i stvore sebi optimalnije uslove za rad u novom okruženju.

Uložiti potreban napor da se očuva timski duh

Menadžer je odgovoran za moral tima i održavanje timskog duha, što se može postići češćom komunikacijom i razmenom iskustava i poteškoća na koje nailaze članovi tima, kao i razmenom načina za prevazilaženja istih.

Zadržati objektivnost i uvesti adekvatnu metriku za praćenje kvaliteta i rezultata rada

Ocena kvaliteta rada i način nagrađivanja ne smeju da trpe zbog novonastalih uslova rada. Potrebno je uvesti adekvatnu metriku kojom se obezbeđuje objektivnost i transparentnost kako bi se održao radni moral, osigurala pravedna raspodela poslova, ali i omogućilo realno praćenje ostvarenih rezultata rada.

Obratiti pažnju na pravni okvir

Kako je ova tranzicija sa tradicionalnog modela angažovanja zaposlenih na režim rada od kuće bila iznenadna i većinu kompanija je zatekla nespremne, u hodu se radilo na prilagođavanju internih akata kompanije kao bi se u svemu ispoštovale zakonske odredbe u vezi sa ovim vidom angažovanja. Veoma je važno uzeti u obzir rizike od profesionalnih oboljenja i omogućiti zaposlenima radne stanice istog kvaliteta koje postoje u poslovnom prostoru (monitor, anatomska stolica za rad). Otvara se i pitanje nadoknade troškova struje, grejanja, internet konekcije.

Kompanije koje su već uvele inovativne tehnološke procese, lakše su se prilagodile režimu rada od kuće, posebno međunarodne korporacije koje imaju članove tima širom sveta i obučeni su da komuniciraju uz upotrebu savremenih tehnoloških rešenja. Najčešće je tim kompanijama centrala u zemljama gde već postoji značajno iskustvo u radu od kuće i radu na daljinu (remote work). U Srbiji, ovo je za većinu kompanija novo iskustvo, koje nas približava globalnim trendovima, a verujem da su mnoge kompanije uvidele jasne prednosti koje ovakav vid angažovanja donosi (smanjenje troškova poslovanja, fleksibilniji način poslovanja koji povećava zadovoljstvo zaposlenih, smanjen broj odsustvovanja i povećanje produktivnosti).