Motivacija kao imperativ

Kreativnost ne zna za granicu. Trenutak kada čovek počne da radi ono što ga zaista ispunjava je momenat kada zapravo spozna svoju moć.

Ja sam Zorana Radosavljević, imam dvadeset godina i studiram Računarsku multimediju na ITS-u. U meni je oduvek postojala izražena potreba za kreativnim radom. Smatram za sebe da nisam tip osobe koja bi se osećala ispunjeno radeći rutinski posao sačinjen od mehaničkih radnji koje se ponavljaju iz dana u dan. Uživam da svoju kreativnost izlažem stalno novim izazovima, koji me pokreću na razmišljanje, pronalaženje najboljeg rešenja, a samim tim, od mene zahtevanju neprekidan rad i napredak. Pored stručnog usavršavanja iz fotografije, video produkcije, rasterske i vektorske grafike, veb dizajna i drugih oblasti, fakultet mi je pružio i brojna vannastavna angažovanja – iskustvo na stvarnim projektima.

Sva dosadašnja angažovanja i iskustva su me naučila o važnosti dobre organizacije i poslovne komunikacije u kojoj zaista uživam. Zahvalna sam i ispunjena kada mi je poverena određena odgovornost, i to me motiviše da opravdam poverenje koje mi je dato.

Dok se kroz obrazovni sistem većinom vrednuje čista reprodukcija gradiva, kada su realni projekti u pitanju situacija je u potpunosti drugačija. Na rezultate, u tom slučaju, utiču i veštine poput kreativnog razmišljanja, brzog učenja, kritičkog rezonovanja, te dobre i efikasne organizacije. Verujem da bi bilo idealno da svaka firma pri zapošljavanju uzme u obzir sve gore navedene faktore. Cilj kod zapošljavanja mladih ljudi treba da bude sagledavanje njihovog potencijala, a potencijal zavisi od mnogo faktora između kojih se nalazi i stepen motivisanosti.

Motivacija je nešto o čemu se ne priča mnogo u školama, a od ključnog je značaja kako za lični tako i kolektivni uspeh. Kada smo motivisani, kada imamo jasno ZAŠTO nešto radimo, tada sa mnogo više energije i efikasnije prilazimo određenom zadatku.

Sa pojavom interneta ušli smo u vreme u kome je ceo svet doslovno povezan, a broj prilika koje možemo da iskoristimo je neograničen. U bilo kom trenutku možemo slušati govore nekih od najuspešnijih ljudi poput Bil Gejtsa i Ilona Maska. Pored audio i video sadržaja dostupne su beskrajne količine knjiga u svojim originalnim izdanjima kroz elektronski format čime je knjiga kao fizički predmet delimično prevaziđena.

Kako je na internetu skoro pa sve praktično neograničeno, tako je i količina zabavnog sadržaja takođe nesagledivo velika. Na taj način čovek je svakodnevno izložen maču sa dve oštrice i konstantno mora donositi određene odluke.

Donošenje odluka nije uvek lak proces, i tu je izuzetno važan mentor. Istina je da se nekad i na greškama uči, ali koliko bismo daleko samo stigli da nas je neko upozorio na određene izazove, da nas je posavetovao koji je pravi put i ohrabrio kada nam je to bilo potrebno? Nije uvek neophodno do određenog zaključka doći težim putem, jer je to vremenski zahtevno, a mentorstvo podrazumeva i timski rad. Bez izrazite motivisanosti pojedinca i otvorenosti ka novim shvatanjima, čak ni dobar mentor nije garancija za uspeh. Neophodna je obostrana komunikacija, razumevanje, trud i rad. Uloga mentora nije da radi bilo šta umesto pojedinca, već da ga usmeri i nauči sve potrebne veštine kako bi samostalno mogao da napreduje.

Uz visoku motivaciju i dobrog mentora, pojedinac će naučiti da lakše i bolje donosi određene odluke. Naučiće da na izazove reaguje u pravo vreme na pravi način.

Čovek nakon završenog formalnog obrazovanja niti u jednom drugom trenutku nije konačna verzija sebe. Konstantno učenje, razmišljanje i povezivanje jesu osobine koje će ga još dugo i odvajati od mašina koje već zamenjuju sve više poslova. Iz tog razloga, svaka firma treba da teži tome da stvori uslove i prilike u kojoj je njen zaposleni motivisan i nadahnut, da napreduje i radi na ostvarenju svog potencijala.

Kada zamišljam radno mesto i okruženje u kome bih ja lično volela da se pronađem u budućnosti, to je definitivno moderna, dinamična i kreativna atmosfera. Za nekog ko tek upoznaje svoje mesto kao i sam način rada, mislim da je od najizrazitije važnosti podrška i pomoć kolega. Kao novi član tima, veoma bih cenila i jako bi mi značila atmosfera u kojoj nema straha za postavljanje dodatnih pitanja, kao i u slučaju pojave problema otvorena komunikacija o rešavanju istog.

Takođe, da bi postojala jaka motivacija kao pokretačka snaga, smatram da svaki trud, rad, želja za napretkom, pa i dodatna angažovanja treba da budu cenjena, uvažena i nagrađena srazmerno njihovom značaju.

Obzirom da su kreativno izražavanje i potreba za osmišljavanjem nečeg novog aktivnosti koje predstavljaju deo mene od malih nogu, pre svega bih želela da kroz profesiju i svoje dužnosti imam priliku da se suočavam sa raznovrsnim izazovima koji će od mene tražiti „to think outside the box” čime bi svaki projekat bio jedinstven i drugačiji od ostalih. Iz dosadašnjeg iskustva mogu da kažem da meni lično prija dinamična atmosfera koja podrazumeva ostvarivanje kontakata sa puno novih ljudi kao i komunikacija i razmenjivanje novih ideja sa njima.

Poslednja stavka kojom bih opisala po meni privlačno radno okruženje jeste prijateljski i opušten odnos među saradnicima. Smatram da previše formalnosti dovodi do neke vrste otuđenosti, dok prijateljski odnos podrazumevano u sebi nosi uzajamno poštovanje i kulturu, ali njega odlikuje i zabava, smeh, timski rad, jača uzajamna konekcija, a samim tim i bolje raspoloženje na radnom mestu.

Na taj način, kada bismo radno mesto doživljavali kao druženje sa prijateljima uz zajednički rad ka određenim ciljevima, sam posao ne bi bio potencijalni izvor frustracija, a pozitivna energija i produktivnost bi se zasigurno makar udvostručili.