Pre svega, ovde je potrebno razlikovati dve stvari – motivaciju i disciplinu. Svako može biti motivisan, ali, po mom mišljenju, motivacija je privremeno stanje svesti koje može da traje određeni vremenski period. Recimo, svi smo imali trenutke (i dalje ih imamo) kada uđemo na Youtube i krenemo da gledamo videe u stilu „Motivational video“, „Motivational video for studying“, „Motivational video for muscle gains, weight loss“ itd, i nakon odgledanog, dobijemo izliv „motivacije“. Nakon toga smo zagrejani da krenemo stvarno da radimo na tome, ali baš stvarno, toliko smo zagrejani da krećemo „od ponedeljka“, da krećemo „prvog u mesecu“, da krećemo čim dođe „pravi trenutak“.
Da li je pravi trenutak zapravo od ponedeljka ili od prvog u mesecu? Ili možda čak na pun sat? Nadam se da ću dati odgovor na ovo pitanje u daljem tekstu. :)
Rekao bih ovde sledeće – disciplina > motivacija. Sve kreće od discipline. Ovo bi bio “nulti korak”. Prvi korak jeste postavljanje ciljeva. Ciljevi koje postavljamo bi trebalo da budu merljivi, kako bismo mogli u svakom trenutku da vidimo naš progres i realni, kako bismo ih ostvarili u zadatom roku. Postavljanje ciljeva nije ni malo lako. Ovde je potrebno puno strpljenja i vremena. Sve bismo u životu hteli odmah, u ovom trenutku, sada, ali jednostavno, u realnosti, to nije slučaj (ukoliko ne dobijemo sedmicu na Loto-u utorkom ili petkom J).
Naredni, drugi korak bi bio određivanje broja “stepenika” koji će nas dovesti do ostvarenja postavljenog cilja. Tada ćemo utvrditi koliko je, zapravo, naš cilj merljiv i kompleksan. Tek u ovom trenutku shvatamo da li je potrebno formulisati cilj na drugi način i koliko nam je zapravo vremena potrebno da bismo ostvarili postavljen cilj, što nas dovodi do narednog, trećeg koraka, do rokova.
Rokovi su jako važni, oni nam pružaju nemogućnost prolongiranja. Ovde bih podelio ukratko i svoju jednu tajnu. Prilikom postavljanja i određivanja rokova za ostvarenje ciljeva, sklopim ugovor sa sobom. Stavim apsolutno sve na papir, ciljeve, rok, stvari koje je potrebno preuzeti kako bi ostvario cilj, potpisujem i čuvam. Verujte mi, možda zvuči neuobičajeno, ali stvarno je tako. Tada imam osećaj odgovornosti prema sebi i moram da ostvarim taj cilj u zadatom periodu. Sada Vam ne preostaje ni jedan jedini izgovor da odugovlačite, stoga, sledi i naredni, poslednji korak – akcija – egzekucija svega isplaniranog. Tu će biti sigurno neugodnih, dosadnih aktivnosti koje je potrebno ostvariti radi daljeg napretka, ali opet, sve je to deo puta, koji će sigurno biti trnovit i krivudav dok ne ostvarite postavljeni cilj. Motivacija može da se izgubi, ali disciplina je ta koja vas vraća u “state” motivacije. Stoga, pravo u akciju!
Ali pst, otkriću ću vam jednu tajnu – akcija je krenula još od nultog koraka. ;)