Inovacije u službi ljudskih resursa

Brzina digitalizacije je ogromna i nijedan formalni obrazovni sistem na svetu se tome ne može prilagoditi

„Kriza izazvana globalnom pandemijom neobična je po tome što je, za razliku od prethodne krize, koja je bila finansijska, mnogo više razotkrila odnos između zaposlenog i poslodavca, u nekoliko različitih aspekata - od toga kako se poslodavci ili menadžeri odnose prema kompaniji i zaposlenima u pogledu zdravlja zaposlenih do zdravlja kompanije i poslovanja “

Jedno od ključnih pitanja vezanih za krizu izazvanu pandemijom koronavirusa je sprečavanje otpuštanja. Kako su kompanije reagovale u pogledu ljudskih resursa i da li imate predviđanja šta će se dogoditi do kraja godine?

Ohrabruje me najnoviji trend ekonomskog rasta sličan onom pre marta ove godine. Svakako da će poslednji kvartal biti pokazatelj uticaja koji je kriza imala na tržište rada. Moratorijum će biti ukinut, kao i obaveza da se ne otpuštaju radnici u preduzećima koji su uzeli državnu pomoć. Poslednji kvartal ove godine pokazaće da li se sledeće godine možemo brzo vratiti u fazu rasta pre COVID 19. Svakako, rast nemačke ekonomije ne treba zaboraviti, jer potražnja i ponuda u našem regionu indirektno i uglavnom zavise od Nemačke.

Negativne prognoze u vezi sa padom BDP-a i ekonomije uvek idu ruku pod ruku sa masovnim otpuštanjima. Da li će se tržište rada i ponuda posla promeniti i možemo li očekivati veću ponudu poslova sa skraćenim radnim vremenom u Srbiji, kao na primer u Nemačkoj, kod ljudi koji rade između 25 ili 30 sati nedeljno?

Stanje pandemije sigurno je donelo nove uvide u to kako je organizovan rad u preduzećima, pre svega od očekivanog rastućeg trenda prelaska na fleksibilnije modele rada i rada van kancelarije do činjenice da se rad može segmentirati u svedeno radno vreme, smenski ili honorarni rad - u zavisnosti od industrije i vrste posla.

Uvođenje fleksibilnijih oblika organizacije rada kao što je skraćeno radno vreme sigurno bi donelo poboljšanje u pogledu boljeg zapošljavanja. Kao primer bih spomenuo Holandiju, koja je pre nekoliko godina formalizovala fleksibilne oblike zapošljavanja sa nepunim radnim vremenom, što je dovelo do bolje ravnoteže na tržištu rada, zapošljavanja teže zapošljivih grupa ljudi i postizanja dobarog balansa između poslovnog i privatnog života, posebno za samohrane roditelje i ostale segmente stanovništva koji rade sa skraćenim radnim vremenom zbog ličnih obaveza.

Nova zanimanja nastaju kao rezultat razvoja novih tehnologija i rasta trgovine, posebno ove godine. Da li obrazovanje i prekvalifikacija radne snage idu u korak sa tempom inovacija?

Ovde govorimo o dva paralelna procesa - s jedne strane, porast novih tehnologija, kao što je e-trgovina, smanjuje potrebu za klasičnim prodajnim kanalima i fizičkim punktovima maloprodaje, a time i brojem zaposlenih. S druge strane, tehnologija se dalje digitalizuje u kombinaciji sa robotikom, analitikom velikih podataka i AI, što smanjuje potrebu za ljudskim faktorom u tradicionalnim zanimanjima. To stvara potrebu za novim specijalizovanim i profilisanim zanimanjima i funkcijama koje mogu biti komplementarne na procese automatizacije, AI, velike podatke, ali i za određene vrste zanatskih radnika koji postaju sve traženiji. Ne treba zaboraviti da se potražnja za poslovima poput zanatlija, servisa, tehničkog održavanja i osoblja za instalaciju itd. globalno povećava. Ljudi moraju napraviti dobre i pametne promene u karijeri i profesionalnim promenama. Naravno, ovo zahteva adekvatan socijalni okvir za takve tranzicione promene.

Šta mislite o uticaju promena na način na koji obrazovanje funkcioniše i da li je moguće da trenutni obrazovni sistem bude održiv?

Brzina digitalizacije je ogromna i nijedan formalni obrazovni sistem na svetu se tome ne može prilagoditi. Iako još uvek ima prostora za neformalno obrazovanje, mora postojati praktičniji, lakši i brži način prilagođavanja globalnim promenama. Čovek može da radi na svojim osnovnim veštinama i znanju kroz različite oblike obrazovanja, kao i na svojim mekim veštinama uz pomoć neformalnog obrazovanja. Predviđa se da će EduTech biti jedna od najvažnijih industrija u vrlo bliskoj budućnosti.